|
ili jedne sunčane nedelje u Zelandu u Holandiji
ili na nekoj plaži u Hrvatskoj kad nemam pri ruci materijal
za crtanje, snalazim se sa onim što imam...
ponekad mora sve iz početka...
Onda kad dodjem kući u moj atelje na tavanu,
vraćam se u mislima u te divne momente koje sam doživela... mirisi,
svetlo, boja...
Kamenje sa pogledom
80x60
Tako uglavnom radim pejzaže.
to top
A kad slikam ljude i likove...
Ester je bila moj model i pozirala mi je za
nekoliko slika.
Ona bi sedela, ja bih slikala i popričavale bismo o
svemu i svačemu.
Predamnom se njeno prilično obično lice
pretvaralo u Svetlo. Ona je bukvalno blještala...
Na ovoj slici se vidi početak gde sam se bavila
skupljanjem potrebnih praktičnih informacija, kompozicije, boja,
rasporeda prostora.
A onda, opet isto kao kod pejzaža.
Kad bi Esther otišla kući bacila bih se na
platno, čeprkajuci po mom sećanju slikala bih to svetlo koje je
iz nje izlazilo dok je bila tu.
"Ja ne slikam to što vidim, već ono što sam
video", rekao bi E. Munch.
Čini mi se da kad čeprkam po sećanju bolje
vidim suštinu stvari i osećaja.
Ovim se služim svesno da bih bolje postigla
emotivnu vrednost mojih slika.
Ester ne radi više kao model, ima decu...
A Svetlo, nju sam prodala i sad svetli u
Americi.
Svetlo
70x100
to top
|
